КАДИЋИ ОД БОВАНА ДО НАШИХ ДАНА

Убиство књаза Данила од стране Тодора Кадића 31. јула, 1860. на которској риви, најскупље су платили његови братственици, рођаци и пријатељи. Над њима је извршен прави геноцид. Оно што је затечено на Бовану убијено је продуженом руком књажевог брата великог војводе Мирка и његовог сина Николе, који је сио на крваву столицу свога стрица. Куће су попаљене, имовина опљачкана, продата или уништена. И тек након 140 година полако су Кадићи из свијета почели да се враћају Бовану својих предака. На мјесту погрома изграђен је доброчинством Жарка Павловића – Кадића споменички комплекс са љетњом позорницом, помоћним објектима и парохијским домом у чијем центру доминира манастир Светог Димитрија Солунског, који је сада метох Манасатира Острог.

У завршној фази штампе је и обимна студија „Кадићи од Бована до наших дана“, која у ствари представља прилоге за монографију братства, које се и након погрома сачувало у разним крајевима и под другим презименима, и ако су власодршци Петровићи на Црногорском сенату донијели одлуку „да нико од Кадића, нити дијете од њихове одиве може остати у границама Црне Горе док је свијета и вијека“ Њени аутори су Милан Стојовић, публициста и новинар и први директор Фондације Братство Кадића, чије је сједиште било у Даниловграду и Милорад Дуди Кадић, у три сазива предсједник општине Даниловград, веома заслужан за афирмацију братства, прва окупљања на Бовану Кадића и изградњу објеката на овом простору.

Поред историјских докумената о владавини злосрећног књаза, лицу и наличју његове апсолутистичке владавине, књига прати и развој братстава која су се развила из крила Кадића – Кадиће у Морачи и Бијелој, Павловиће у Метохији и другим мјестима Србије, Нишавиће, Радниће и Пешиће који су живјели и живе у Заостром код Берана, Кљајиће у Загорју и Горњим Селима у васојевићком крају, затим Цикотиће (муслимане), Гардовиће у Бару и Враки у Албанији,те Филимоновиће из топличке Доње Јошанице, Величковиће из Лимске долине, Кадије са Цетиња и Приморја, затим Кадиће иновјерце муслимане у Босни и Херцеговини, католике Кадиће у Хрватској и разним крајевима свијета, али и многе друге као Шарановиће, једну грану Шћекића, Кандиће, неке Мишовиће, Шћепановиће, или Тошиће који се својатају са Кадићима. Више од три хиљаде породица са преко 10 хиљада чланова!

Књигу, такође, прати и велики број докумената, фотографија и братственичких записа, а на ЦД-у иде као прилог епска поема Божа Ђурановића, једног, уз Радована Бећировића - Требјешког,од највећих епских пјесника Црне Горе и Херцеговине „Књаз Данило и Кадићи“, коју је по идеји Милана Стојовића драматруршки уредио Бајо Шарановић. Извођачи су глумци Миша Јанкетић, Данило Лазовић и Соња Јауковић и прослављени народни гуслари Бранко Перовић и Славко Јекнић. Ово је њено прво званично представљање, али и омаж сјајним глумцима Јанкетићу и Лазовићу, прослављеном редитељу Шарановићу, гуслару Перовићу и пјеснику Ђурановићу, који су се у међувремену преселили у вјечност.

Такође, у књизи су сабрани и одабрани радови о Кадићима Михаила Лалића, Мићуна Павићевића, Матије Бећковића, Благоја Баковића, Буда Симоновића, др Зорана Лакића, Пера Радоњића, Здравка Гавриловића, Рајка Палибрка и других аутора са наших простора, који су се бавили овом темом.

Књига има преко 400 страна формата Б5 и близу 200 фотографија у боји и штампа се у импозантном тиражу захваљујући помоћи српских домаћина и добротвора који цијене жртву Кадића за част и образ братства, племена, али и Црне Горе. На великом народном окупљању које треба да услиједи 24. септембра о.г. на новоизграђеној љетњој позорници на Бовану, биће изведен и посебно уприличен културно-умјетнички програм „Кадићи на огњиштима предака“ након 162 године, уз благослов његовог високопреосвештенства господина Митрополита црногорско приморског Јоаникија, а прилози за монографију Братства Кадића доступни заинтересованим читаоцима. Издавачи су Матица српска Одбор чланова у Црној Гори, са сједиштем у Подгорици и Фондација Братства Кадић Даниловград.

Уз све ово треба рећи да се реактивира Фондација „Братство Кадић“ Даниловград, која ће наставити даљу ревитализацију запуштеног Бована и огњишта предака и рад на афирмацији и окупљању братства.

Ово ће до формирања новог бити и њен званични сајт. Позивамо све наше братственике, одиве Кадића и њихове породице, пријатеље Бјелопавлиће и све друге са разних страна да нас подрже у овом послу финансијски, или на други начин и понуде нове идеје како бисмо били достојни славних предака и њихове жртве, учврстили и ојачали братство да опет будемо најјаче и најљепше у Бјелопавлићима и на ширим просторима.

Уколико на неко од питања нисмо одговорили овим текстом, а тичу се скупа 24. септембра, наш Миле Кадић је расположен да вам помогне. Позовите га на број +38267632085 или +38269641392.

Линк до епске поеме о Кадићима